ion BAN 3312 - Petka
source
| 1: | Мсца ѡктомвриа ·дı· | |
| 2: | житïе преподбнïѧ нашеи петки. | |
| 3: | ѡче блгсви | |
| 4: | прочести,,, | |
| 5: | Єгдà слнце колико снѧать, по всꙋдꙋ, | |
| 6: | тако и- преподобниа мати Петки, тако просвещаеть. | |
| 7: | нейно житие и неини, сти мощѝ, и неино чꙋдо сьс пость и със сльзи. кои езикь можеть изрещи. | |
| 8: | колика добродеть показа, на епиватско место и на тракитское и трьновь и на мисиа и на далмати. и не ткмо по тиа места нь и по- всꙋдꙋ. | |
| 9: | нашь ꙋмь не можеть разꙋмети. и езикь не може-ть сказати, неина чꙋдеса колико трꙋдь колико сль-зи. | |
| 10: | тъкмо колико нашь ꙋмь постигнеть | |
| 11: | толико азь написах евтимиа трьновски патриархь | |
| 12: | нъ и ви блгсословени христиане послꙋшайте, сьс вьниманїе. | |
| 13: | Стаѧ преподобна мти петка. беше ѿ место епи-вати. | |
| 14: | ѿць ей и мати беха блгочестиви христїане. | |
| 15: | ходеха по заповеди гсдни | |
| 16: | и беха милостви. | |
| 17: | ходеха по заповеди бжии, | |
| 18: | и родиха таѧ чиста девица. | |
| 19: | родиха и дрꙋго мꙋжко ѿроче, име емꙋ евтимиа, | |
| 20: | и стана на мадить град епископь. | |
| 21: | и наꙋчиха ги на страх бжии и на законь христиански. | |
| 22: | и неини ро-дители преставиха се | |
| 23: | и ѡстана стаѧ със брата сво-его ефтимиа. | |
| 24: | и ѡнь много чꙋдо показа, | |
| 25: | понеже беше и тои много простиль всꙋ странꙋ ѡнꙋ. със пость и чистота. | |
| 26: | того ради и негови мощи исцелениѧ творать... | |
| 27: | и стаа петка егда погребе. родители своѝ, тогда поче посное житие. пость и- воздрьжание б͛дение поклонение низꙋлегание, | |
| 28: | ни- ꙗстие имаше, ни постелѧ. | |
| 29: | и поиде вь пꙋстиню | |
| 30: | и та-мо пребиваше агглскаго житиа, ꙗкоже илїа ı иѡана крстителѧ. | |
| 31: | пость бденїе метание сльзи и воздиханїе | |
| 32: | Зиме ѿ стꙋдь трьпераше | |
| 33: | лете ѿ слнце гореше. | |
| 34: | и. трава беше ей ꙗстие, и то на заходь слнце. | |
| 35: | и мо-лба не престано твораше, | |
| 36: | и никако не имаше помисль ни за дом ни за родителе ни за сродници ни за красни ѡдежди, ни за ꙗстиа и питиа. | |
| 37: | никако не помишлѧше тако. | |
| 38: | тькмо сьс сльзи и молба пребиваше, | |
| 39: | и на всакь час второ пришествие хво мислеше. | |
| 40: | како хощеме да посрещнеме ха сьс светли светилници. | |
| 41: | и како би добро сьтворила да ꙋкрасить свою дшꙋ, и да почꙋеть глас евангелски ѿ ха | |
| 42: | прїидите милостиви девици, да се насладите кра-сота рáйскаѧ. | |
| 43: | и тако провождаше животь свои по ѡнаа пꙋстинѧ за многꙋ време, | |
| 44: | лꙋкави же диаволь не престано плашеше ѧ. | |
| 45: | и претвараше се ꙗко страшень ѕверь. | |
| 46: | и плашеше ю да би ѡставила пꙋстиню, | |
| 47: | нъ стаа имаше ха помощнїка | |
| 48: | и не престано на него вьзираше | |
| 49: | и сльзи испꙋщаше, | |
| 50: | егдà призиваше ба на помощь, вса сила диаволска ѿгонѧше | |
| 51: | ꙗкоже рече двдь, | |
| 52: | возжделееть црь доброти твоеѧ. | |
| 53: | тако и стаѧ със пость. пребисть многа лета въ пꙋсти-ни. | |
| 54: | и въ една нощь егдà твораше молба и молитва, рꙋце свои възвишаше горе, и лице свое със сльзи ѡмиваше, и напрасно виде бжествено видение. | |
| 55: | и единъ аггль се ꙗвѝ стеи како единь млади юношь | |
| 56: | лице его ꙗко слнце сиꙗеше. | |
| 57: | и рече ей да ѡставить пꙋстиню, и да идеть пакь въ епиватъ, въ свое ѿьчество | |
| 58: | тамо ти | |
| подо-баетъ да ѡставиши мощи, | rędy meždu ʺtamo+ti podo-baetъ...ʺ i ʺkako wt+ba estьʺ označeny desno jako povtorenia sutь (sъ <ʺ>) | |
| 59: | а дшꙋ вь нбснаѧ красота. | |
| 60: | Єгда стаѧ таково видение виде разꙋме како ѿ ба есть това видение. | |
| 61: | и позна како хощеть скорꙋ да се преста-вить | |
| 62: | и радꙋваше се, | |
| 63: | нь грижа имаше како да ѡставит пꙋстиню, | |
| 64: | дшевни разговорь. | Vuković 1536: oúbò w´+ tě´lesnomь ra_spréženi, pečálujaše+ že w´+ wstávljeni pustýnjè.. |
| 65: | и тогда стаа ѡстави пꙋстиню, | |
| 66: | и ѿиде прежде вь цриградь. | |
| 67: | и ꙋлезе ꙋ црковь | |
| 68: | и не престано молѧше се бꙋ, | |
| 69: | и поиде по вси цркви ꙗ̀коже некоѧ пчела трꙋдолюбна. | |
| 70: | и поиде вь црков престеи бдци нарицаемеи влахерна. | |
| 71: | и тамо припаде на икона пре-стеи бдци, | |
| 72: | и много излиа сльзи | |
| 73: | и тако молѧше се, | |
| 74: | гпже Бце мати моѧ влдчце, що си породила гсда ба иса ха моего. и азь на тебе надею се да ме по(м)илꙋеши и да се не возгнꙋсиши ѿ мене. ни ѿ мои грехове | |
| 75: | понеже ѿ мою младось твоемꙋ снꙋ последовах | |
| 76: | и молю ти се влдчце | |
| 77: | ти знаеши женско есьство. мою слабость | |
| 78: | и тебе имамь помощница | |
| 79: | разве тебе дрꙋго не имамь. | |
| 80: | и егда бехь вь пꙋстиню тебе. имахь помощницꙋ. | |
| 81: | и сега есмь вь мире | |
| 82: | и паки не ѡстави мене гпже бдце. | |
| 83: | и поиде стаѧ вь свое ѿьчество епивать. | |
| 84: | и пребисть тамо време не мало, | |
| 85: | и никои не познаваше ѧ, | |
| 86: | и егда виде свое преставление. сътвори молба кь бꙋ | |
| 87: | и рече. | |
| 88: | члвеко-любче влдко, да не ѡставиши рабꙋ твою. | |
| 89: | на тебе, гсди азь надею се. да ме не ѡставиши, | |
| 90: | и настави рабꙋ твою. | |
| 91: | кь тебе прибегла есмь. ги бже мои. | |
| 92: | повели агглꙋ. мирнꙋ. да прїиметь мою дшꙋ. и да ѧ сочететь със аггли и архаггли, | |
| 93: | ꙗко блгословень еси во веки ве-ковь | |
| 94: | аминь.,, | |
| 95: | и вь тоѧ час предаде дшꙋ свою вь- рꙋце бжїи, | |
| 96: | и некои хрїстиане, погребоха тело, | |
| 97: | и- не знаеха ѿ где беше пришла. | |
| 98: | и тако проводи дни. свои на сего живота. | |
| 99: | и тамо наиде вечни покои,, | |
| 100: | И да покажеме како и сьмрьти показа чꙋдо. | |
| 101: | некои постникь имаше тамо | |
| 102: | на стльпь пребиваше, | |
| 103: | и постеше се тамо близь гроба стеи петки. | |
| 104: | и прилꙋчи се тамо | |
| 105: | и ꙋмре некои корабчиа. | |
| 106: | и корабчїи врьлиха го тамо бли-зꙋ при сльпа. | |
| 107: | и поче да исходить смрадь ѿ онова тело | |
| 108: | и- повеле посникь да ископають дꙋпка голема при сльпа и да го закопаѧть. | |
| 109: | егда почеха копати найдоха тело стей петки. | |
| 110: | испꙋщаше блгоухание. | |
| 111: | и некои члвекь именемь геѡргїа, помоли се бꙋ да мꙋ покажеть бь | |
| 112: | егда вечерь бисть, леже спати. | |
| 113: | и виде на снь една жена црца красна седе на престоль злати и воине много около неѧ. | |
| 114: | и ꙋфати геѡргїа | |
| 115: | и рече мꙋ | |
| 116: | почто ѡставихте смрьд-ливо тело при мощї стеи, | |
| 117: | нъ скорꙋ поиди | |
| 118: | и извади мощи стеи петки. | |
| 119: | и постави ги ꙋ говчегь злати, | |
| 120: | понеже и црь пожали неини мощи, | |
| 121: | и гь хощеть да ѧ прославить. | |
| 122: | и ста ꙗви мꙋ се | |
| 123: | и рече мꙋ | |
| 124: | скоро да ме извадиши ѿ тоѧ смрадь. | |
| 125: | не боиши ли се ба да не паднеть огнь ѿ нбса да ви пого-рить | |
| 126: | понеже азь есмь ѿ епиватиа | |
| 127: | и таѧ нощь и- дрꙋга некоѧ жена именемь ефимиа и ѡна таково видение виде, | |
| 128: | и егда сказаха на епиватски людие, скорꙋ приидха сьс многꙋ радость. | |
| 129: | и наидоха многоценое ськровище. | |
| 130: | и їзвадиха сти мощи. | |
| 131: | и занесоха ихь сьс теми-анъ и свещи | |
| 132: | и положиха ихь вь црковь стих аптль | |
| 133: | и- тамо много чꙋдо сътвори. | |
| 134: | тогда много бесни исцели. слепи глꙋхи и всакна болезни кои прихождаха сьс вера. | |
| 135: | и прочꙋ се по вса землѧ епиватска, | |
| 136: | не тъкмо епивати нъ- до Цриград͛. | |
| 137: | и тогда беше ѡслабело грьческо цртво. | |
| 138: | и сьс бжїемь произволениемь прїидоша римлѧне | |
| 139: | и ꙋзеха цриград, | |
| 140: | ꙗкоже рече прркь двдь, | |
| 141: | със палица жилезна ꙋдръжахь, | |
| 146: | и тогда плениха френци | |
| 147: | и вса ѡбраха. | |
| 148: | и мощи стеи ѿнесоша вь римь.,,, | |
| 149: | И вь то време блгочестиви црь, болгарски. вь тръново ıѡанъ асенъ, синь старомꙋ црꙋ асеню, крепко дрьжаше тогда црство, | |
| 150: | и никако не ꙋбо-ꙗ се ѿ френци, егда ꙋзеха цриград, | |
| 151: | нъ воздвиже велика воиска болгарска, | |
| 152: | и поплени не честиви френци. | |
| 153: | и много землѧ ꙋзе ѿ нихь. със бжїимь повелениемь. македонска землѧ и серска, и ста гора и солꙋнь. | |
| 154: | и вса землѧ ѳеѳа-лииска, и тривалиѧ ꙋзе, и далматиа и що е арбанашка дръжава, и до драча. | |
| 155: | и до где ꙋзе, постави митрополїти. и епископи блгочестиви. | |
| 156: | сти хрисофꙋли що есꙋ сега ꙋ славна лавра ꙋ стиа гори. | |
| 157: | не тъкмо тиа земли прие нь и цриград | |
| 158: | и тамо, що беха френци, поклониха мꙋ се | |
| 159: | и дань даваха мꙋ. | |
| 160: | егда почꙋ црь како стаѧ творить толико чꙋдеса и исцелениа. и пожали за ѡниа мощи. | |
| 161: | и повеле на ѡниа, що бехꙋ ꙋ цриград френци, | |
| 162: | и рече имъ | |
| 163: | не искамь ѿ вась ни злато, ни сребро, тъкмо що имать ꙋ епиватъ мощи стеи петки да ми го послете сьс ковчега | |
| 164: | то искамь ѿ вас, | |
| 165: | тогда почꙋха френци, що беха ꙋ цриградь, | |
| 166: | послаха писание до цра | |
| 167: | и рекоха, | |
| 168: | црꙋ честити молимо ти се, да повелить твоѧ дрьжава да прїидꙋть епископи и да пренесꙋть мощи стеи петки вь твое славное црство,, | |
| 169: | Єгда почꙋ црь такива речи, проводи преѡсщеннаго марка митрополита великаго със многою чьсть. да поидеть до епивать град да пренесеть тело прпдбнїа петки. вь славнии град трьновь. | |
| 170: | и поиде епискꙋпь тамо | |
| 171: | и ꙋзе чстнїа мощи сьс великою почесть | |
| 172: | идеше, | |
| 173: | и хвалѧше ба и преподобною. | |
| 174: | и где минеха със сти мощи, вси изидеха клирици и сщеници сьс многꙋ почесть и сьс красно блгоухание. | |
| 175: | и егда почꙋ црь ıѡань асень како идꙋтъ сти мощи, изиде из град сьс мтрїю своею црца елена. и сьс свою црцꙋ аннꙋ, и патриархь чстни го-сподинъ василиа, със всемь причетомь црковнимь и множеством безчисленимь народомь. | |
| 176: | црь же и вси сꙋщии сь нимь. сьс многꙋ чсть посрещнаха мощи стеи, | |
| 177: | и любезно лѡбизахꙋ ихь | |
| 178: | и чстно положиха въ цркви црстеи, | |
| 179: | и аще кои махꙋ различни боле-сти. прихождахꙋ сь верꙋю |