caz Cazania lui Varlaam 1643 - Petka
source

1: ЛꙊНА ѠКТОВРїЄ ꙟ ПАТРꙊСПРъЅѢЧЄ ѕиле. CS text - Zogr 172
2: ꙟвъцѫтꙋрѫ. Де вїаца Прѣкꙋвїѡасе и Маиче и Ноастре Параскева. žitïe i žiznь prpdbnyǫ matere našę paraskevi
3: Ачаста Свънтѫ ши Прѣкꙋвїѡасѫ фечоарѫ, Параскева. ера де мошїе диꙟ епиват. Sïa ubo sïa prpdbnaa otčsьstvo iměaše epïvaty.
4: нѫскꙋтѫ диꙟ пѫрици крединчоши ши крещини бꙋни, ꙟтрꙋ тоатѫ вїаца са кꙋ млстенїе ши кꙋ фапте бꙋне лꙋи дмѕъꙋ ꙟгѫдꙋѧ. roditele i blgočьstivěišix i bgoljubezněišix sǫšti otrasli. {xodęštïixь vь vsěxь bžïixь zapovědex neuklonno.
5: фърѫ д ѣчаста свънтѫ авꙋрѫ ши алть фечорь парте бѫрбѫтѣскѫ. i takovyx dobrodětělei dělatele byvše, oboimь otročętemь spdbišǫs byti oci· Ixže ovь ubo mǫžьsky, ovo že žensky javlěaše sę polь.
6: пре каре ле. дѣдерѫ ль пъринцї и лꙋи ла карте.
7: ши дѣка л͛ ꙟвъцѫ карте бине.
8: пѫринцї и ши лꙋмѣ тоатѫ пѫрѫси. ши пре сине съ кѫлꙋгѫри, jako ubo sštennaa dobrě izvyče pisanïa, roditelę dobrě kь bu prděposla, inočьskyimь sebe oděa obrazomь. kѵrь eѵѳѵmïemь imenovanь byvь·
9: шї и фоу пꙋсь нꙋме де кълꙋгѫрїе Єѳимїе.
10: ши пен͛ мꙋлте а лꙋи бꙋнѫтѫци, фоу пꙋсь Апрхїереꙋ ши пѫсторю. ла скаꙋн ꙋль че съ кема имадить. jakože imeni ego po vьsǫdu obnosimo byti• iže za prěmnogyǫ ego dobrodětěli, na arxïereistva prěstolь vьzvednь bys. i maditьsky postavlenь bys prьvoprěstolnikь že i pastyrь⸱
11: ши аколо мꙋлте ши мари чюдесе фѫкоу. ideže i mnogaa i prěslavna sьděa čjudesa.
12: ши дꙋпѫ моартѣ лꙋи. изворь де мирь аꙋ кꙋрсь диꙟ трꙋп ꙋль лꙋи. nǫ i prěkǫ mѵra prěslavno istočišǫ. jaže na pьprište edino istěkaaše vь more.
13: Ꙗрѫ свънта ꙟ каса. пъринци лорь сѫи петречѧ. -
14: ꙗрѫ къндь фоу де ·ı· ли де върстѫ. desętomu že lětu toǫ vьzrasta jako prišedšu,
дꙋпѫ кꙋм͛ авѣ ѡбичнѫ а пѫзи бесѣрека, мѣрсѫ ꙟнтр ꙋна де ѕиле ле ла ѡ бесѣрекѫ а Прѣчисте и. vь crkovь prčtsyǫ bcǫ i prinso dvy marіǫ, po obyčau prïide.
15: ши аколо аꙋѕи четиндь ꙟ свънта евагелїе, i obyčně bžstьvnomu eѵglïu pročitaemu,
кꙋвънт ꙋль лꙋи дмѕъꙋ ачела чаꙋ ѕись, Slyša bžtsьvnyi onь glas glęštïi.
17: чи не
ваврѣ ва съ вїе дꙋпъ мене, съ сѫ лѣпеде де сине iže xoštet po mně iti, da otvrьžet sę sebe i vьzmet krstь svoi i poslěduet mi (Mt 16:24)
18: ши съ ꙗ крꙋчѧ са
19: ши ашѧ съ вїе дꙋпѫ мене.
20: де ачеста кꙋвънть ка де о сиѡџатѫ фоу рѫнитѫ ла ниимѫ.
21: ши дѣка еши диꙟ бсѣрекѫ,
тъꙟпинѫ оунь сѫракь i uboga někoego srětši, sьnemši sь sebe rizy i vьsę ęže nošaaše děvičьskǫę utvarь, tomu vьsě usrьdno otdastь
22: ши съ дезбрѫкѫ де хаина че авѣ де сꙋпра, ши де тоате подоабе ле фетещи.
23: ши ачелꙋѧ тоате кꙋ ѡсръдїе ле Vь takověmь oubo obrazě vь domь jako prišedši i ot roditelei jako viděna byvši, čto podobaetь i glati koliko ukorena bys i ponosima ot nix i biema, jako da ne takožde drugoici sьtvoritь.
дѣде. ni vь čto že těxь ukorizny vьměni. nǫ bžtsьvnymь raspalivši sę želanïemь, bgootca dvda vь umě obnošaaše glь.
24: ши ашѧ ꙟ каса. пѫринци лорь вени.
25: ши дѣка фꙋ щїꙋтъ де пѫринци.
ѡ мꙋстрарѫ дестꙋль nǫ dobraa ona dva, i blgočьstivaa větvь paraskevi, ni vь čto že těxь ukorizny vьměni.
26: ши о бѫтꙋръ ка съ нꙋ факѫ ши алтѫ датѫ ашѧ.
27: че ачѣѧ бꙋна ши ꙟцелѣпта фечоарѫ ачѣстѧ немикѫ. нꙋ ле сокотїа.
28: че ш алтѫ датѫ алтꙋи съракь тоате подоабе ле сале че пꙋрта ле дѣде.
29: ши нꙋ нꙋмаи де да ѡри саꙋ де треи ѡри, че де мꙋлте ѡри да дасърачи лорь вешменте ле сале, i ne tьčïǫ dvašti ili trіšti, no i mnogaždi takožde svoja oděanïa ništïimь otdaaše.
30: ши немикѫ нꙋ бѫга ꙟ самѫ чертарѣ ni vь čto že vьměněǫšti sixь radi roditelnęǫ dosady že i prěštenïa i nesьtrьpimyǫ jazvy.
31: ши бѫтѫи ле че лꙋа де ла пѫринцї и съи пен͛тр ачаста.
32: къчи къ ера апринсѫ де желанїе дмнѕъꙗскѫ. nǫ bžtsьvnymь raspalivši sę želanïemь,
33: ши инима еи ардѣ кꙋ фок ꙋль дх҃ ꙋлꙋи свънть. pače že prěstgo dxa iže vь nemь glšta
34: ши ръвна че авѣ кътрѫ дмѕъꙋ нꙋ пꙋтꙋ маи мꙋлть, съ о цїе. че де тоци съ аскꙋнсѫ. Elma ubo srčdnoe raždeženïe i ęže po bźě revnostь trьpěti na mnoźě ne vьzmože, vьsěxь abïe utaiv sę.
35: пѫринцї и ши семенцї иле, слꙋџи ле ши слꙋж͛ниче ле, депреꙋнѫ ши тоатѫ фръмсѣцѧ ачещїи лꙋми пѫръси. roditelę kupno i sьrodniky. rabь že i rabynь, pustynnoe sь tьštanïemь postiže nědro.
36: ши кꙋ мꙋлтѫ съргꙋире аџꙋн͛съ адънк ꙋль пꙋстїе и. Izvěstno vědęšti, jako ničto že tako ino plьtskaa obyče uspivati vьzygranïa, jakože pustyně•
37: щїинд͛ къ алтѫ немикѫ нꙋ- нꙋ потоале сълтарѧ трꙋп ꙋлꙋи ка вїꙗца пꙋстїе и
38: Дѣ чїи дѣка аџꙋн͛сѫ ла пꙋстїе. Prpdbnaa ubo jako pustynę dostigši jakože prděreč sę apslkomu usrьdno vьzrevnova žitïu.}
39: ши добънди воѧ са де съ вѫѕꙋ пре сине слободѫ де тоате вълъшагꙋри ле лꙋмїе и.
40: кꙋ тот ꙋль съ дѣде постꙋ лꙋи, ши не дормире и, ши рꙋџе и postǫm i bděnïem iznurěǫ tělo. zlostradnïi že i na zemli lěganïi. ot sǫdu že i bžtsьvnymь ražьdešis' želanïemь. ne sьtrьpě na mnoźě sebe štǫděti.
41: не пѫрѫсить. кът͛ ꙟ пꙋцинѫ врѣме ѡморъ тоатѫ пох͛та трꙋп ꙋлꙋи.
42: аколо вїацѫ ꙟџерѣскѫ вїецꙋѧ. nǫ vьsě kupno do konca sebe umrьtvi⸱ i pustynę polučьši, tamo neveštestьvnoe i agglskoe prěbyvaaše žitïe⸱
43: мъꙟкарѣи ѣи ера де ерби ле че крещѣ аколо. ши ꙟкѫ ши де ачѣлѧ къте пꙋцинел͛ ши нꙋмаи дънѫѡарѫ ꙟтр о ѕи де кътрѫ сарѫ. pustynnoe že bylïe prïčęštaǫ sę. i se skarędě že i xudě.
44: Чине ва пꙋтѣ съ спꙋе трꙋде ле ши ꙋстениꙟце ле еи, лакрѫми ле сꙋспини ле ꙟкинѫчюни ле Kto bo toǫ iže togda sьpověstь slьznyi istočnik. stenanïa že čęstaa i neprěstannaa, kto izrečetь.
45: чине ле ва повести.
къ нꙋ ера алт ꙋль ниме аколо съ поатѫ ведѣ фапте ле еи чѣле сꙋфлетещи. нꙋмаи ок юль челꙋѧ че вѣде тоате. ne bo běše tamo inogo kogo sьmatrěti ta mogǫštago, tьčïǫ iže vьsě naziraǫštee oko
46: Нꙋ ера еи аколо гриже де плꙋгꙋри де бои. ниче де каи кꙋ рафтꙋри скꙋꙟпе, саꙋ де лѣџене. ниче де вешмен͛те ши де ащернꙋтꙋри, ниче де мъꙟкѫри ши де мѣсе. ниче де касѫ саꙋ де слꙋжиниче, ne bě toi tamo popečenïe o sьprǫgox volovь. niž o zlatouzndyx konex. ne o odeždax i postelxě. ne o domoxь i rabynxě,
47: че нꙋмаи де кꙋрѫцїѧ сꙋфлет ꙋлꙋи ши де рѫспꙋн͛с ꙋль џюдец ꙋлꙋи че ва съ хїе. nǫ o dševnomь očišteni. o otvětě bǫdštag sǫda.
48: ши детъ ꙟпинарѧ мире лꙋи съꙋ лꙋи хс. o srětenii ženixově,
49: Де ачаста пꙋрꙋрѣ сꙋспина, ши не пѫрѫсить тън͛жїѧ. кꙋмꙋ ш͛ ва ꙟфръмсеца сꙋфлет ꙋль кꙋм͛. O semь čęsto bolěznuaše, kako oukrasitь světilnik. kako masla isplьnitь.
съ ва логоди пре сине мире лꙋи черескь лꙋи ıс хс. кꙋм͛ съ ва ꙟдꙋлчи де ведѣрѧ мире лꙋи сѫꙋ. де слава ши де лꙋмина ши де бꙋкꙋрїѧ чѣ феричитѫ. kako sladkago ženixova uslyšit glasa. kako dvamь sьlikьstvuet mǫdryim. kako ženixova nasladit sę zrěnïa. krasoty. slavy. světlosti. sьprěbyvanïa. blaženstva
50: Де ачаста нꙋмаи че ѡ дꙋрѧ инима O semь tьčіǫ toǫ srcde bolěznьno běše. o semь toǫ ꙫči slьzami pomračaemy běxǫ vynǫ,
51: ши окї и де лакрѫми и ера ꙟтꙋнекаци пꙋрꙋрѧ.
52: ꙟтр ачѣстѧ невоиндꙋ се ши грижиндꙋ се, Vь six i sicevyx toi upražněǫštis' i pekǫštis', nikakože prěsta lǫkavyi tǫ iskušaǫšti mьčtanmi že i prividěnmi.
53: ꙗрѫ виклѣн ꙋль дїаволь нꙋ маи пѫрѫсїѧ дѣ ѡ сꙋпѫрарѣ. кꙋ арѫтъри ꙟфрикошате, ши кꙋ нѫлꙋчири. грозниче.
54: ꙋнеѡри шѣрпе съ фъчѣ алтеѿри хїарѫ грозливѫ. množiceǫ že i vь različnyę źvěrę sebe prětvarěaše, eže kako bi toi sponǫ ot tečenïa sьtvorilь
55: съ арѫта ка съ спарїе свънта съ пѫрѫсаскѫ подвиг ꙋль съꙋ.
56: че боуна фечоарѫ параскева. Пре чела де сꙋсь пꙋсѫ недѣждѧ са. nǫ doblaa paraskevi vyšněgo položi priběžište sebě, slьznoi ot ꙫčіu neprěstanno izvodęšti istočnik
57: ши кꙋ пꙋтѣрѧ ачелꙋѧ, ꙟ фире мꙋерѣскѫ бѫрбѫтѣще къл͛кѫ тоате мещершꙋгꙋри ле лꙋи. ши виклешꙋгꙋриле ле лꙋи, Sice ubo toi vь ženskomь estьstvě mǫžьskyi stęžavši razumь
58: ка ѡ паин͛жинѫ де ющорь ле стрика ши ле рѫсипїѧ. vьsę vražïę jakože někotorǫǫ paǫčinǫ razarěaše kьzni
59: ашѧ де вине съ невои асꙋпра фирен сале, I sice ubo podvigšis' na estestvo i sice svoǫ ukrasi dšǫ,
60: ши атъта шь ꙟфръмше сꙋфлет ꙋль,
къть съ ꙟплꙋ ди сѫ кꙋвънт ꙋл прорк ꙋлꙋи двдь. jakož i na toi isplьniti sę prročьskoe ono,
61: къ юби ꙟпѫрат ꙋль черескь фръмсѣцѧ еи. vьzždelěetь crь dobrotě tvoei.
62: кꙋ ачѣстѧ бꙋнѫтѫци петрекꙋ ан мꙋлц" ꙟ пꙋстїе,
63: кън͛дь фоу ꙟтр о ноапте. дѣка съдѣ де пре рꙋгѫ кꙋмꙋ ш͛ авѣ ѡбычнѫ, ши мънꙋле кътрѫ черю кꙋ ѡмилницѫ ꙟтинсѣсе.
64: въѕоу ꙋн͛ воникь дмѕѫескь прѣ лꙋминать ꙋнде вени кътръ н͛сѫ,
65: ши ѕисе ашѧ.
66: съ лаши
пꙋстїа ши ла мошїа та съ те ꙟторчи. vgl. pustiu
mitropolie
67: къ аколо ци съ каде. съ лаши трꙋп ꙋль пѫмънт ꙋлꙋи.
68: ши съ тречи диꙟ частѫ лꙋме, кътрѫ дмѕъꙋ чела ч aи юбить.
69: Ачаста видѣнїе свънта дѣка вѫѕꙋ.
70: причепоу кѫ ꙗсте арѫтаре де ла дмѕъꙋ.
71: пърѣ и бине ꙟтр ꙋн кипь пентрꙋ деспѫрцирѣ трꙋп ꙋлꙋи. ꙟнтр алть кипь съ скръбїа. пентрꙋ пѫрѫсирѧ пꙋстїе и.
72: ꙟнсѫ ши фѫрѫ де вое лѫсѫ пꙋстїѧ ши съ ꙟтоарсѫ ꙟ лꙋме, ши ла Цриградь вени.
73: ши мѣрсе ꙟ ꙟ бесѣрека прѣчисте и че ꙗсте ꙟ влахерна.
74: ши кътрѫ Икоана свенцїе и сале къѕꙋ,
75: ши кꙋ лакрѫми съ рꙋга ашѧ
76: ши ѕичѧ.
77: Деспоитоаре лꙋмїе" маика лꙋи ıс хс дмѕъꙋ лꙋи мїеꙋ тоатѫ недѣждѧ мѧ ѡ амь пꙋсь пре тине фечоарѫ.
78: нꙋ мѫ лепѫда пре ѡ сѫракѫ ка мене, нꙋ те оскръби де шарба та, къ ди ꙟтинерѣце ле мѣле оунꙋѧ нѫскꙋть фїю лꙋи тѫꙋ.
79: ам͛ кѫлѫторить, щїи фечоарѫ непꙋтинца фиреи и мꙋерещи.
80: щїи скръба сꙋфлет ꙋлꙋи мїеꙋ.
81: н ам͛ алтѫ недѣжде,
82: н ам͛ алть акоперемънть.
83: тꙋ м͛ фїи ꙟдирептѫтоаре.
84: тꙋ м хїи фолоситоаре. ши а тоатѫ вїаца мѧ сокотитоаре.
85: къ пѫнѫ ам͛ ꙟмблат ꙟ пꙋстїе пре тине ам͛ авꙋть аџꙋторю
86: ꙗрѫ акмꙋ дѣка м ам͛ ꙟтореь ꙟ лꙋме. че аџюторю алтѡре лꙋми требꙋѧще фѫрѫ де тине.
87: дечи акмꙋ деспꙋитоаре. ꙟдирептѧѕѫмѫ мѫ пънъ ла свършит ꙋль вїеце и мѣле къ алтѫ недѣже нꙋ амь.
88: Ашѧ кꙋ тоть сꙋфлет ꙋль съ рꙋгѫ.
89: ши ла мошїѧ са съ дꙋсе
90: ши аколо нꙋ мꙋлтѫ врѣме петрекꙋ
91: трꙋдѫ кѫтръ трꙋдѫ. ши дꙋрѣре кътрѫ дꙋрѣре адѫоџѣ.
92: кꙋ пость ши кꙋ не дормире пре сине съ ꙟфръмсеца.
93: Врѣме мꙋлтѫ дѣка трекꙋ.
94: щїꙋ де моартѧ са маи денаинте врѣме.
95: ши ачїиш͛ съ ꙟтоарсъ спе рꙋгѫ.
96: ши кꙋ лакръми пѫмънт ꙋл ꙋда
97: ши ашѧ съ рꙋга де ѕичѧ.
98: юбиторю де ѡамени деспꙋнтоаре доамне Исѵ Хсе. каѿѫ диꙟ лъкаш ꙋль тѫꙋ де сꙋи
99: ши нꙋ пъръси пре премене шарба та. ниче мъ лъса
100: къ пентрꙋ нꙋме ле тѫꙋ чел͛ свънть ам͛ лъсать тоате ши дꙋпѫ тине, амь кѫлъторить ꙟтрꙋ тоатѫ вїаца мѧ.
101: ши акмꙋ ꙟдꙋра те доамне.
102: ѕи. аꙟџерь блъндь, съ ꙗ" кꙋ паче сꙋфлет ꙋль мїеꙋ.
103: ши съ нꙋ хїе ѡпритѫ сꙋирѧ лꙋи де спꙋркацї и ши виклѣнї и дїꙗволи.
104: че мъ сподобѣще кꙋ ꙟдръзнире съ стаꙋ ꙟнаинитѧ скаꙋн ꙋлꙋи тѫꙋ челꙋи страшникь. nьʺ spodw´bi+ me sь+ drь´znovenïemь prědstá_ti tvojemou strášnomu prěstólou.
105: къ ещи блгсвить ꙟтрꙋ вѣчи Аминь.
106: Ши ашѧ ш͛ дѣде лꙋминать сꙋфлет ꙋль сѫꙋ ꙟ мъна лꙋи дмѕъꙋ.
107: ши немърꙋи нꙋ съ спꙋсе де ꙋнде аꙋ фость ши чине ꙗсте.
108: Ꙗрѫ дмѕъꙋ връндь съ прослѫваскѫ шарба са, че токми.
109: тъꙟплѫсе де мꙋри оунь кꙋрѫбїꙗрь, ши трꙋп ꙋл лꙋи не ꙟгропать ѕѫкъндь, де пꙋтоаре ниме прѣ коло нꙋ пꙋтѣ съ трѣкѫ. къть ши оунь съхастрꙋ че петречѣ ꙟтрачел͛ ачел͛ локь, де маре ꙟпꙋцичюне нꙋ пꙋтѣ лъкоуи.
110: че рꙋгѫ пре неще крешини де лꙋарѫ ачель трꙋпь. ꙟпꙋцить, ши сѫпъкдь съ л͛ ꙟгроапе
111: афларѫ трꙋп ꙋль Прпдбне и Параскиве не пꙋтредь ши плинь де мирезмѫ.
112: ꙟнсѫ ка неще ѡамени не искꙋсици, ши не щїиндь че троупь ꙗсте. лъсарѫ съ хїе оунь лꙋкрꙋ де немикѫ, ши апроапе д инсь ачель трꙋпь ꙟпꙋцить ꙟгропаръ.
113: Ꙗрѫ оунꙋль диꙟтр ъншїи че л͛ кема Геѡргїе ѡм бꙋнь ши крещинь.
114: престе ноаптѣ ачѣѧ, вѣде ѡ ꙟпърътѣсъ пре ꙋнь скаꙋнь лꙋминать шеѕъндь ши мꙋлциме де воничи кꙋ вешменте албе ꙟпреџꙋр ꙋл еи дворбиндь. атъта къть нꙋ пꙋтоу къѿа де фръм͛сѣцѧ ши де лꙋмина лорь,
115: че кѫѕꙋ џось ла пѫмънть.
116: ꙗрѫ оун ꙋль. диꙟтрачеѧ, ачеѧ, лꙋѫ л͛ де мънѫ де л͛ рѫдикѫ
117: шїи ѕисе.
118: Геѡгїе, пентрꙋ че н аци сокотить трꙋп ꙋль Свенте и Параскиве.
119: че лаци аци оуитать ашѧ.
120: нꙋ щици къ дꙋмнезъꙋ аꙋ лꙋюбить фръм͛сѧцѧ еи ши аꙋ аꙋврꙋт͛ съ ѡ прослъваскѫ пре пѫмънть,
121: атꙋнче ѕисе лꙋи лꙋмината ачѣѧ ꙟпѫрѫтѣсѫ·
122: десъргь съ лꙋаци трꙋп ꙋль мїеꙋ ши ꙟ локь де чинсте съ л пꙋнеци.
123: къ ноу почь рѫбда потоарѧ ачелꙋи ѡмь,
124: къчи къ ши еꙋ ꙟкѫ съмт͛ ѡмь, диꙟ згѫꙋ де маикѫ нъскꙋтъ.
125: мошїа мѧ ꙗсте епивать, оунде лъкꙋици вои акмоу.
126: ачаста видѣнїе вѫѕоу ши ѡ мꙋꙗре че ѡ кема иѳимїѧ ꙟтрачелаш͛ челаш͛ кипь ши ꙟтрачѣѧш͛ ноапте.
127: ши а доа ѕи амъидои ꙟтрꙋн ꙋн кипь спꙋсѫръ тꙋтꙋрорь.
128: Ачѣстѧ дѣка аꙋѕирѫ тоци кꙋ бꙋрїе ши кꙋ маре ѡсръдїе коурсѫрѫ.
129: кꙋ лꙋмини ши кꙋ тѫмъи, ши кꙋ маре чинсте ѡ лꙋарѫ
130: ши ꙟ бесѣрека свенци лорь апсли ѡ пꙋсѫрѫ,
131: ши аколо мꙋлте ши минꙋнате чюдесе фъчѧ.
132: ꙟтрꙋ чинстѧ ши слава свен͛те и троце.
133: Пентр ачѧ ши нои юбицї и мїеи крещини. съ цинемь ꙟменте лꙋкрꙋри ле свенте и ачещїѧ.
134: дѣ чїѧ съ лꙋѫмь аменте ши чинстѧ ч аꙋ лꙋать де ла дмѕъꙋ. аꙋ доарѫ н аꙋ фость ши ачаста моуꙗе. аꙋ доарѫ н аꙋ авꙋть. трꙋпь ка ши нои.
135: дарѫ кꙋмь аꙋ съхѫстрить, кꙋмь аꙋ ꙟплꙋть воѧ лоу" дмѕъꙋ.
136: къ наꙋ аꙋ мъꙟкать мꙋлть ка нои. ниче аꙋ фѫкꙋть лꙋкрꙋри ле чѣле дрѫчещи, че ле фачем нои ꙟ врѣмѧ дѣ кмоу. џокꙋри ле. кън͛тече ле бецїи ле, кꙋрвїи ле.
137: наꙋ аꙋ юбить лꙋмѣ ка нои ниче бине ле еи.
138: пен͛тр ачѣ ши дм҃ѕъꙋ ѡ аꙋ чинстить ши ꙟ черю ши пре пъмънть.
139: пентр ачѣ аꙋ добъндить бине ле ачела каре ле ниче ѡки де ѡмь лаꙋ аꙋ вѫѕꙋть ниче оуреки лаꙋ аꙋѕить, ниче ла инима ѡм ꙋлꙋи. аꙋ ꙟтраать.
140: Пентр ачѣ ши тꙋ ѡ ѡаме де цї и воѧ съ скапи де мꙋнчи ле де девѣчи, ши съ добъ҃ндещи бине ле ачела.
141: лѣпѫдѫ ши ꙋрѣще ши тоу лꙋмѣ, съ нꙋ де тоть къ ачаста свънтѫ. ꙟкаи бꙋкꙋрїа ши веселїѧ еи.
142: нꙋ те бꙋкꙋра де бине ле еи, нꙋ те весели де фръм͛сѣце ле ши де похтеле ле еи.
143: нꙋ те ꙟдꙋлчи де пъкате ле еи.
144: грѣле ц͛ парь ꙟвъцѫтꙋри ле лꙋи хс, ꙗрѫ съмть де фолось маре,
145: нꙋ къѿа нꙋмаи келтꙋꙗла милостенїе и че каѿѫ че ѕиче прорк ꙋль двдь.
146: чела че ꙟпарте ши дѫ мишеи лорь дирептатѣ лꙋи ва ватрѫи ꙟтрꙋвѣчи вѣчи де вѣчи,
147: нꙋ къота нꙋмаи скръба ши педѣпса трꙋп ꙋлꙋи, че маи врътос ꙗ аменте добънд бине лꙋи череск͛,
148: нꙋ сокоти нꙋмаи патима чѣр рѧ а трꙋп ꙋлꙋи.
150: че ц͛ ад͛ аменте де ѡдихна чѣ де вѣчи а сꙋфлет ꙋлꙋи.
151: де вери оуръ чѣле трꙋпещи. пре лсене вери афла ши чѣле сꙋфлетещи
152: ши де вери пѫръси чѣле лꙋмещи ющор вери добънди ши чѣле черещи ꙟтрꙋ ꙟпърѫцїа лꙋи дмѕъꙋ.