044 zapovedь stago ioana zlatoustago 349f
source
| 1: | [ст҃и́ ıѡань златоꙋ́сть .:.] | |
| [♣] | John Chrysostomus holding a book and a paterissa | |
| 2: | === Мц͒а ное́мврїа во ·ка· де́нь | |
| 3: | сло́во стомꙋ їѡáнꙋ злáтоꙋ́стомꙋ ҆ѡ какво̀ запове́два нáмь ст҃и їѡӑнь злато҆ꙋсть да поми́слиме какво̀ ще да прїйде на нáсь стрáшни де́нь самрь́тни ҆и да поме́неме безконе́чною мꙋкꙋ ҆и цр͒тво нб͒ное да ҆имаме на пáметь ко́ѐ де́ло е по ꙋго́дно далї е по ꙋго́дна вечна мꙋ́ка ҆илѝ цр͒тво нб͒ное во де́нь изходь дш҃и | |
| 4: | [♣] Возлюбле́ни мо́й брáтїе послꙋшаите зáповедь ст҃áго їѡана злáтоустаго какво̀ нáсь днеска ꙋчѝ | picture: An initial in a frame, held in a hand like a mirror |
| 5: | да се покáеме | |
| 6: | ко́й чл҃векь сто́ри не́кой гре́хь и поми́сли на сво́й пáметь да сѐ не ҆ѡстави ѿ ѕль по́мишль то на се́бе мло́го грехь возлагáть | |
| 7: | ҆и на се́бе сꙋдь прино́сить | |
| 8: | ҆ꙗ помисле́те ҆ѡ братїе мо́й каквà дꙋ́ма да подꙋмаме да сѐ ҆ѡпрáвиме на ҆ѡнова стрáш[но]е сꙋ́дище ҆и гро́зное место ҆испитанїе | |
| 9: | мно́го стрáхь голе́мь | |
| 10: | ҆о́гне́на рекà течѐ | |
| 11: | воспомене́сте брáтїе що пи́ше ꙋ ст҃ое ҆еѵ͒ли́е | |
| 12: | моле́те се бг҃ꙋ не́престáно | |
| 13: | ви́дите́ ли брáте какво̀ ҆áг҃гель трьчѝ та затвáра врáта ѿ нáсь че сме мло́го гре́шни ҆и не сме́ се покáꙗли | |
| 14: | ҆á дрꙋ́ги ҆áг҃гель све́щи гáси да не ви́ди́ме еди́нь дрꙋ́гого | |
| 15: | тамо ҆има стрáшень гро́мь ҆и тре́сакь ҆и мльнїе бледо̀ вáрекь ҆и пи́сакь ҆и плáчь ҆и жал͛ба гор͛ка | |
| 16: | ҆áг҃гли бж҃и бе́гать ѿ нáсь че смѐ гнꙋ́сни | |
| 17: | ҆á си́лни ди́҆ꙗволе влáчат ни ꙋ пе́щь ҆о́гне́нꙋю да сѐ мꙋчиме во ве́ки | |
| 18: | ҆и товà помисле́те ҆áко | |
| гѝ нáсь ҆изведꙋ́ть пре́дь бг҃а на сꙋ́дище | ! | |
| 19: | ко́й тамо да сто́й по сре́де да бꙋ́деть пре́дь народь ѡͯ коли́ко би́ се моли́ль да би поги́бнꙋл ҆или землꙗ̀ да се разгрь́не да ꙋпе́днешь | |
| 20: | каде да сѐ скри́еме ѿ тако́ви стрáхь бж҃ıи | |
| 21: | какво̀ да ѿгово́риме предь тол͛кова ҆áг҃гли бж҃їй | |
| 22: | тоги́ва | |
| ка ще да бꙋ́де | The BAN dictionary mentions a form kašte (or kaštjalo), which could be analyzed as an interrogative pronoun/adverb, but syntactically it is more clear when split. | |
| 23: | кажи́ ми когѝ фáнать да скрь́чать сáсь зꙋби ди́҆ꙗ́воле на нáсь ко́й да нѝ ҆избáви ѿ ни́х͛ни те рꙋ́це ҆и ва кроме́шнꙋю тьмни́цꙋ щать да нѝ ври́нꙋть да сѐ мꙋчи́ме до ве́ка | |
| 24: | ѡͯ ҆ꙋвѝ коли́ко плáче моѐ срдце ѿ стрáха бо́жїа | |
| 25: | ҆и ще́ме да пищи́ме като чрь́вь ꙗдови́ти ҆и тꙋга огне́ни рекѝ пе́щи не ꙋгасїмїиà | |
| 26: | ѡ͒ чл҃ве́че ҆áко ҆имáшь наꙋка да чи́нишь; гре́хь | Here begins the text actually attested in Prolog. However, the structure differs significantly already in the first sentence: Ašte nauku iměeši o grěsěxъ, naloži na sę straxъ b-žii, i muki věčnyę, i odolěeši vsęko: jako něstъ trudъ, ostaviti gněvъ opečalivšemu tę. |
| 27: | ҆á ти́ си помислѝ | |
| 28: | ҆и поменѝ стрáхь бо́ж҃їй ҆и мꙋ́ки ве́чнїѧ | |
| 29: | ҆тоги́ва ҆и аг҃гель бж҃и прихо́ди при тебѐ да те вразꙋ́ми да не ми́слишь да чи́нишь зло̀ | |
| 30: | ҆и ѿ злꙋ ми́сль ҆избáвлꙗше | |
| 31: | ҆и коꙗ тї е нево́лꙗ да сѐ не мо́лишь бг҃ꙋ | Prolog: Kaę bolěznь moliti+ sę b-gu, i prositi tmami blagixъ so ouserdiemъ? |
| 32: | ҆и ко҆ꙗ тї е нꙋ́жба да сѐ не ѡстáвишь да не рече́шь ни́комꙋ ни́що за зло̀ | Prolog: kaę bolěznь, eže źla ne rešti nikomuže? |
| 33: | ҆и коꙗ́ те спо́на сапи́нꙗ да се не ҆ѡстáвишь да нѐ рьжи́шь ҆и зави́двашь | Prolog: kaę spona otvrešti revnostь i zavistь? |
| 34: | ҆и ко́й трꙋдь ҆имашь да не живꙋ́вашь сáсь ро́дь ҆или сась комшїи тво́й | Prolog: Kii trudъ estъ, eže ljubiti bližnęgo svoego? |
| 35: | ҆и ко҆ꙗ́ тї е бедà да дꙋ́машь срáм͛ни дꙋми ни дá клеве́тишь ни да досáдишь не́комꙋ | Prolog: Kaę strastь ne věštati sramnyxъ slovesъ, ni klevetati, ni dosaždati nikomuže? |
| 36: | що тѐ сапи́нꙗ да нѐ милꙋ́вашь си́ромáси | Prolog: kaę spona milovati ništyę? |
| 37: | ҆á коги́ си глáдень какво̀ чи́нишь: | Prolog: Ašte alčeši, pokaži saměmi děly: |
| 38: | помислѝ | |
| 39: | ҆и кажи́ ми | |
| 40: | да ви́димь какво говоришь | |
| 41: | ҆ѡ че́до когѝ ви́дишь сиромáха поми́лꙋи го | Prolog: ašte vidiši oubogago, milui |
| 42: | ҆áко ли ҆имашь срьд͛бà на не́кого примири́ се | Prolog: ašte imaši vraga, smiri+ sę |
| 43: | ҆áко ви́дишь не́кого че сѐ добре хрáни не завиди́ мꙋ † | Prolog: Ašte vidiši druga o dobrě spějušta, ne zavidi. |
| 44: | † и áко ви́дишь женꙋ̀ доброли́чнꙋ ҆и хꙋ́бавꙋ зáминї ю | Prolog: Ašte vidiši ženu dobroličnu, premini ju, |
| 45: | не́ хоротꙋ́й; сáсь ню̀ да тѝ не́ ѡгладне́ют ҆ꙋстà за ню̀ | Prolog: da ne ti ousta alčutъ tokmo, no i oko, i sluxъ, i nozě, i rucě, i vsi oudove těla tvoego. |
| 46: | ҆и ҆о́чи́ те ти заслепе́вать по ню̀ | |
| 47: | но ҆и пáмето ти ҆ѿво́ди по ню̀ | |
| 48: | ҆и но́зе ҆и рꙋце и свѝ жи́ли ҆и тело̀ твоѐ ҆ѡслабе́ва по ню | |
| 49: | защо́ се: женà зовѐ ҆о́гнь хоротà жен͛ска | |
| 50: | ҆изь ҆ꙋста та й ме́дь кáпе когѝ хоротꙋ́ва | |
| 51: | ҆а тѝ мꙋжꙋ бе́гай | |
| 52: | не бе́седꙋй сáсь женꙋ̀ да те́ не ꙋстре́ли ди́҆аволь сáсь стрелꙋ̀ ҆ꙋ срдце | |
| 53: | ҆Ѡ чл҃веци бж҃їи ѿ ти́ꙗ стрáшни зáповеди ко́и се смисли да ги сотво́ри | |
| ть [...] чл҃векь ще да полꙋ́чи дш҃и свое́й сп͒нїе | < tъi ? | |
| 55: | това савер͛ши да сп͒еши се | Prolog (last sentence in the text): I sïę sotvorivъ spaseši+ sę, o Xr-stě Ii-sě G-sdě našemъ: emuže slava... |
| 56: | ҆Ако се поткáниме да се мо́лиме бг҃ꙋ приле́жно ҆и бг҃ь ще нѝ прости що смѐ бг҃ꙋ греши́ли | |
| 57: | ҆áко лѝ речеме да това какво́ е те́жекь гре́хь гд͒ь ще нї ҆ѡпро́сти | |
| 58: | ѡͯ те́шко томꙋ́ва чл҃векꙋ ко́и продꙋма та҆ꙗ́ дꙋ́ма | |
| 59: | нѝ ҆оц҃ь на си́на не мо́же претрь́пе таки́ва речи | |
| 60: | ҆á камо ли хр͒то́сь бг҃ь нáшь да претрьпѝ нáмь | |
| 61: | не́кой чор͛баџи́а когѝ ҆има лени́вь пристáвинь ҆и дремли́вь то́й не мо́же дá мꙋ претрьпѝ мрьзá та | |
| 62: | тако́й ҆и бг҃ь нась не щѐ да трьпѝ да смѐ жи́ви до ве́ка: | |
| 63: | но ни́ꙗ да сѐ потрꙋ́диме сáми | |
| 64: | ҆и да сѐ просль́зиме сáсь плáчь ҆и сáсь покаꙗнїе ҆и поклоне́нїе | |
| 65: | ҆и мал͛ко оскрьби́ме на то́҆ꙗ ст҃ь | |
| 66: | ҆и на ҆ѡ́н[...] ст҃ь да бꙋ́деме рáдостнѝ до́ века, | |
| 67: | Бг҃ꙋ нашемꙋ слáва ҆и чт҃ь ҆и поклоне́нїе ҆о́ц҃ꙋ ҆и сн҃ꙋ ҆и ст҃омꙋ дх҃ꙋ ни́нѣ ҆и при́сно ҆и во ве́ки веков |